celoga zivota mi moja okolina(ne svi) govori da preterujem sa krpicama,da tome pridajem preveliki znacaj,trosim mnogo energije a i para na te povrsne,prolazne,nebitne stvari.jedan od velikih razloga sto sam se prikljucila blogu,je taj,sto vidim da cu ovde pronaci ljude koji zive i razmisljaju slicno meni,i kojima je moda nacin razmisljanja i zivota.nadam se da cete mi pomoci da se vise ne osecam KRIVOM, sto trcim na modne revije sto kupujem ELLE i sl. modne magazine,sto volim da odem u soping vise od icega,sto volim da sam doterana,isfenirana...
ovde zelim nesto da naucim,da se dopunim ,da sa vama podelim moje misljenje,savete sto se tice mode a i sire.
zato drugari PLEASE HELP!:)
a sada bi volela malo da proanaliziram sohopping u Beogradu.kako i gde kupovati?da li imamo izbora?odnos potrosac/kupac?
da li ste ikada krenule u grad sa namerom da nesto lepo sebi kupite,nasmejane i raspolozene?sigurna sam da jeste.i vi tako udjete u jednu od svoih omiljenih radnji i doceka vas namrstena i nabedjena prodavacica sa dva zuba i razreda osnovne u glavi.jedva da oce i da progovori,a kad i to nevoljno ucini, a na kraju se vi osecate lose,pitajuci se sta mi je ciniti u takvim situacijama?da li se raspravljati?kako promeniti svest ljudi koji drze butike i zaposljavaju takve persone?ili se teba po svaku cenu sklanjati?jednostavno izaci i nikada se vise ne pojaviti na tom mestu?a sta ako nemamo izbora,ako smo prinudjeni da tu pazarimo?eto ja imam takav problem.u radnji satova "Identico"u Knez Mihailovoj ulici treba da promenim kozicu svog sata na ruci i nijedna radnja sem pomenute,to ne moze da mi uradi.ljudi su ovlasceni i jedini zastupnici za TISSOT satove.tamo sam do sada kupila cak tri sata!prodavacica me je prvo dobrano odmerila,a zatim zakljucila da sam ja potpuno omasila radnju,da nisam dostojna ljubaznog razgovora,u fazonu sta ce ova ovde.mislim da u celom zivotu nisam dozivela takvu neljubaznost i neprofesionalnost.izasla sam potpuno zblanuta i zbunjena ,pitajuci se zasto takav nacin?naravno,pozelela sam da nikada vise tamo nekrocim,sto i dalje nisam ucinila.a moj sat i dalje ceka na novu narukvicu:(
zatim sam ,posle samo par dana ponovo setala gradom sa svojim kucom i svojom drugaricom,da bi naisla na novo otvorenu Emporio Armani radnju u centru grada .drugarica je bila znatizeljna da udje i pogleda sta sve nudi taj brend ,a i ja sam bila.ali sam ostala napolju jer sam ipak bila sa kucetom..ostado blago receno sokirana (pozitivno za promenu)kada je prodavacica,primetivsi da cekam napolju,rekla da slobodno udjem sve sa mojim avganistanskim hrtom!:)
eto dragi moji jedan od milion primera kako mozete proci kad krenete u sopping nasim lepim gradom.moj vam je savet da podjete SIROM ZATVORENIH OCIJU!:)
foto: http://www.cafepress.de/dd/28501761?pid=5626453
